Šta se dešava sa telom tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo ništa u roku od tri dana, organizam će sagoreti sve ostatke unetih namirnica. U tom momentu počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu, ali to radi na specifičan način.

Prvo sagoreva loše, bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Ovo može biti prekrasan metod podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja. Tokom gladovanja, uništava se sve što je loše u organizmu, dok su vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde sa unutrašnjim izlučivanjem potpuno zaštićeni.

Što je možda još neverovatnije, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline oslobođene iz razgrađenih ćelija za izgradnju novih.

Različiti stavovi o gladovanju

Postoje različiti stavovi o uticaju gladovanja na zdravlje:

Pristalice gladovanja

Neki iskusni korisnici navode da su se bolje osećali kada su smanjili količinu hrane ili povremeno gladovali. Oni ističu sledeće benefite:

• Smanjenje visokog pritiska
• Osećaj pokretljivosti i boljeg tonusa mišića
• Poboljšanje nervne aktivnosti
• Pad nivoa šećera u krvi, što je korisno za gojazne osobe
• Efikasnije izbacivanje štetnih supstanci

Skeptici o gladovanju

S druge strane, skeptici smatraju da gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem. Tvrdi se da:

• Dugotrajno gladovanje može oslabiti imunitet
• Može dovesti do aktiviranja pritajenih infekcija i parazita
• Nije prikladno za sve ljude, posebno za one sa određenim zdravstvenim problemima

Praktični saveti za povremeni post

Ako želite da probate povremeno gladovanje, evo nekih praktičnih saveta:

1. Počnite postepeno - prvo probajte 8 sati gladovanja dnevno, pa postupno povećavajte
2. Održavajte hidrataciju - pijte dosta vode, eventualno sa limunovim sokom ili jabukovim sirćetom
3. Posvetite pažnju vremenu obroka - neki korisnici preporučuju jelo u roku od 6 sati dnevno
4. Izbegavajte šećer - posebno ujutro, jer izaziva nagli skok i pad nivoa glukoze
5. Pratite reakcije svog tela - svako reaguje drugačije na manjak hrane

Alternativni pristupi umerenoj ishrani

Za one kojima gladovanje ne odgovara, postoje i drugi pristupi:

• Smanjenje ugljenih hidrata - mnogi korisnici navode poboljšanje osećaja nakon smanjenja unosa ugljenih hidrata
• Ketonska dijeta - zasnovana na unosu masti i proteina uz minimalne ugljene hidrate
• Redovna fizička aktivnost - kombinovana sa balansiranom ishranom
• Posna ishrana - izbegavanje masti i teške hrane u određenim periodima

Zaključak: Umerenost je ključna

Iako postoje argumenti i za i protiv gladovanja, većina se slaže da je umerenost ključna. Ekstremno gladovanje može biti štetno, dok povremeno smanjenje unosa hrane može imati određene benefite. Najvažnije je slušati svoje telo i konsultovati se sa stručnjacima pre nego što se upustite u bilo kakvu veću promenu ishrane.

Kao što jedan korisnik kaže: "Umerenost i redovnost je dobro za zdravlje - 5-6 malih dnevnih obroka raznovrsne hrane uz fizicku aktivnost." Ali drugi dodaju: "Odraslim ljudima je dovoljan i jedan obrok, možda dva." Prava istina verovatno leži negde između ovih stavova, individualno prilagođena svakoj osobi.